”Glavni odbor Kulturnog društva Zmijanje izdao je proglas povodom narodnog spomena Petru Kočiću na dan dvadesetogodišnjice njegove smrti. Uz saradnju akademske omladine (stoji u proglasu) i svih Kočićevih drugova i prijatelja prirediće se proslava u selima Klisima i Kolima u Banjoj Luci.
Ona akademska omladina koja se deklarisala kao nacionalna, učlanjena u Udruženje nacionalnih akademičara Vrbaske banovine. Jedino ona može svetla obraza i iskreno da podigne Kočićev steg i da nastavi njegov nacionalni rad. Međutim, obavešteni smo, ona nije pozvana da sudeluje u Kočićevoj proslavi i na nju se ne odnose one reči u proglasu o akademskoj omladini.
Prema podacima koje smo dobili sa najkompententnijeg mesta ti akademičari koji zajedno sa Zmijanjem proslavljaju Kočića jesu marksisti iz Kluba akademičara – Banja Luka. Oni će čak javno nastupiti sa svojim horskim recitacijama…
Nacionalna omladina ne može oprostiti onim javnim radnicima koji povodom Kočićevog spomena nepromišljeno tvrde da je Bosanska Krajina u narodnoj državi skoro isto toliko zaostala i zanemarena koliko i ranije. Ali joj još teže pada saradnja nekadašnjih Kočićevih drugova sa mladim komunistima. Kakve veze imaju marksističke horske recitacije sa Kočićevom borbom za istinu, pravdu i slobodu? Kakvu slobodu mogu Bos. Krajini doneti ideolozi diktature proletarijata? Kakvu pravdu su komunisti doneli seljaku? Ko u Rusiji danas sme istinu da kaže?
Omladina koja tvrdi da joj veliki svetski rat za slobodu naroda ništa nije doneo; koja na Univerzitetima proglašuje štrajk protiv sopstvene države, koja tvrdi da je nacionalizam produkt ekonomskih odnosa, ta omladina nikakve veze nema sa Petrom Kočiće. Jer Kočić je nacionalni bard. Jer Kočić je tražio rat sa Austrijom. Jer, napokon, on nije bio nacionalista iz ekonomskih razloga.
Marksista Drainac javno je napao Miloša Crnjanskog što se zanosi idejama predratne bosanske nacionalne omladine iz 1910. godine. A ideje te omladine bile su Kočićeve ideje i Drainac je imao pravo jer je govorio kao iskreni marksista. Ali naši mladi drugovi u Banjoj Luci rade mnogo pametnije: oni se vešto kamufliraju i ruju iz nacionalnih tvrđava. Kočićeva proslava je vidan dokaz njegove veštine i smelosti i ujedno manifestacija političke kratkovidosti naših javnih radnika. Zar je malo bilo to što su se marksisti preko KAB-a uvukli u ženski pokret, u Ligu za mir i druga neka udruženja? Ta zar i dosadašnje konferencije Zmijanja sa akademicima nisu pokazale u kakvu svrhu njima služi čak i Kočićevo ime.
Mi ćemo … slaviti ne da zavaramo … njegov rad; on je naš…a i pre, a i živeće i … spomena. Ali naš … kako su se uz prave … poštovaoce napli i oni koji … da ruše Kočićevo delo. I žalosno će biti za celu Bos. Krajinu ako marksisti u red svojih vođa (ala Hafabarec, Marinović, Cimer, Davičo, Pap i kompanija) uspreju da ubace i seljačkog tribuna Petra Kočića.
Milovan Popović
